Благоверна краљица Јелена Анжујска била је жена краља Уроша I и мајка српских светих краљева Драгутина и Милутина. Важила је за једну од најпросвећенијих личности свога времена. Остаци њених дворова налазе се данас потопљени у језеру Газиводе, док се навише, уз Брњачку реку, могу
пронаћи остаци грађевина које су припадале том комплексу.

Иако је управљала средњим и горњим Ибром, Зетом, Требињем и приморским градовима остала је овде и помагала у образовању и васпитању сиротих девојка из овог краја. Основала је и школу у којој их је образовала, учила лепом понашању, везу и удавала их, дарујући им и мираз.
Међу становништвом и данас се сачувало сећање где је светиња, где се не сме пуштати стока, по којим местима се не гази и на којима се крсти.

Јединствено украшавање иконе

Деведесетих година под руководством оца Пајсија (Танасијевића) формирано је сестринство манастира.
Истих година за време обнове у гомили земље и прашине порушених конака и запуштених цркава могле су се пронаћи старе свештеничке одежде.
Комаде таквог платна сестре су лепиле на ободе кашираних икона, а касније су томе додавани ручно прављени орнаменти од златастих кончића и по неки полудраги камен или перлица.  Ово јединствено украшавање икона, као посебно рукодеље, којим се бави сестринство манастира Брњак представља оригиналан рад сестара.

Монашко рукодеље

За ручно осликане иконе, монахиње користе древну јајчану технику са пигментима на липовој дасци. Сестринство се монашким рукодељем бави од свог оснивања. Осим израде икона у то спадају и плетење бројаница од вуне, вунице и шујташа, плетење монашких џемпера, прслука, капа и рукавица.